ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА "СВЈЕТЛА ВЕЛЕГРАДА" У НПРС

Народно позориште Републике Српске вас са задовољством позива на пројекцију филма Чарлса Чаплина "Свјетла велеграда" – сцена “Петар Кочић”, четвртак, 9. фебруар 2017. године у 20.00 часова (улаз са бочне стране).

УЛАЗ СЛОБОДАН!

Разговор о филму након пројекције.

Разговор води Славиша Радан, драматург.

Чарлс Спенсер Чаплин, син енглеског варијете глумца, рођен је у Лондону, сад већ давне, 1889. године. У САД је по други пут дошао почетком 1914. године, када је и приступио компанији “Кистон“ у власништву Мека Сенета, произвођача тзв. слепстик комедије, тј. грубе комедије сировог хумора. Током те године наступио је у 35 кратких филмова, од којих је један број и сам режирао. Дошао је потпуно непознат, а прије истека године постао је „звијезда“. Гледајући популарног „Чарлија“, публици углавном промиче шири контекст његових филмова. Чаплинов костим скитнице већ сâм довољно говори. Све на њему осликава отменост, истина отрцану, али ипак отменост - усправан ход, фрак, штап, шешир који редовно користи у знак поздрава. Додуше, немамо сазнање да ли је скитница пропали аристократа са задржаним манирима или само покушава стећи достојанство једног људског бића. Како год, Чарли сиромаштву гледа право у очи, а кроз борбу са неправдом, стално је присутна критика друштвеног контекста. Такође се заборавља да је слепстик комедија већином ослоњена на велика технолошка достигнућа XIX вијека, кориштена углавном у производним системима суровог капиталистичког друштва. Зато технологија често, са или без учешћа радника који је користе, устаје против својих проналазача, као и људске доминације уопште. Тада обично настаје општи хаос изражен насилним разарањем. Међутим, у том разарању нема ништа мрачно што би можда било очекивано - све је дато на врло весео начин, тако да се чак и сам гледалац позива на учествовање у уништавању цивилизације. Године 1919. заједно са Мери Пикфорд, Дагласом Фербанксом и Дејвидом Грифитом, Чарлс Чаплин оснива предузеће Јунајтид Артистс. Од 1923. године, у њему снима све своје филмове. Тако почиње са прављењем дугометражних филмова који му омогућавају развој ликова. Његов лик скитнице више није искључиво потчињен бурлески која дозвољава само шематске карактере са ређањем ситуација без пуно међусобне повезаности. Полако нестају комика типова, драматургија скеча, изоловани гегови. Настаје епско приповиједање, развијање психологије и трагикомика. Чарли почиње испољавати осјећања – вољети и осјећати бол. Међутим, својом осјетљивошћу као да још више привлачи несрећу, као да тако још више провоцира свијет. Постаје очигледно, да заједно са сазријевањем Чарлса Чаплина у стварном животу, сазријева и његов Чарли скитница - сањар и идеалиста. Сазријевање му доноси још већи индивидуализам, а тиме и сувише велику сметњу за људе. Његова несрећа постаје потресна јер свијет није могуће уредити да и Чарли у њему буде срећан. Комика је зато тужна, али упркос свему не изазива гњев.

И филм који ћемо гледати „Свјетлости велеграда“ (1931) – истовремено, и дира у срце и насмијава. Комика се протеже од апсурдног шегачења (примјер антологијске сцене бокса) до мајсторске сатире, због које је филм и данас веома актуелан, поготово на просторима Босне и Херцеговине. Разлог за толику актуелност је једноставан – наш данашњи капитализам је на истом степену на ком је био капитализам у САД-у између два свјетска рата. Филм исмијава двоструки морал богатих Американаца, који су тада, за разлику од ових наших “новопечених“ богаташа сада (којима је основна особина примитивизам), били човјечни и галантни барем када су били пијани. А шта рећи за почетну сцену откривања споменика која тако савршено осликава стање у Босни и Херцеговини да нас напросто оставља у невјерици? Звучна манифестација говора великодостојника, као и њихова свечана озбиљност којом промовишу мир, благостање или шта већ, заиста представљају жестоку иронију друштва у коме данас живимо.

Славиша Радан



Add this to your website

  

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt