Бошко Ђурђевић

Бошко Ђурђевић рођен је 17. новембра 1951. године у Голешима код Бањалуке. Завршио је Драмски студио у Бањалуци 1973. године, а затим постаје стални члан бањалучког Народног позоришта. Одиграо је преко 150 разноврсних улога, од драмских хероја до комичних карактера. У продукцији УДУС-а реализовао је десетак самосталних пројеката (нпр. монодрама Кочић, посљедњи дани). Игра на ТВ и филму (ТВ филм Мејдан Симеуна Ђака, 1999, кратки филмови Срећка, 2003. и Има нас двојица, 2007). За радио снимао драме, на десетине емисија поезије, као и низ емисија хумористичко-забавног карактера (емисија Зврк).

 

Улоге у Народном позоришту Босанске Крајине (данас Народно позориште Републике Српске), Бања Лука

 

Лађар и Пехливан (Кочић, Крајишке легенде, 1972), Станко (Б. Ћопић, Глуви барут, 1972), Феликс (Лабиш, Сламни шешир, 1972), Син Петров (М. Ољача, Ноћ поглеђевска, 1972), Брајти (Т. Вилијамс, Мачка на усијаном лименом крову, 1973), Голуб (Балада о Симеону, 1973), Коља (Н. Хикмет, Крава, 1973), Глас у крчми (Крлежа, Микеланђело Буонароти, 1974), Федотик (Чехов, Три сестре, 1974), Г-дин који очекује богато наследство (Нушић, Мистер Долар, 1974), Писар и Новинар (П. Јаворов, У подножју Витоше, 1974), Клитандар (Молијер, Мизантроп, 1974), Тесар и Бушилац (Мајаковски, Мистерија Буф, 1975), Мјесец (И. Бекрић, Ноћ кад су небодери шетали, 1975), Други племић (Шекспир, Симбелин, 1975), Ђурајица (Б. Ћопић, Крајишке делије, 1976), ***** (Мажар, Воде се повлаче, 1976), Сељак (И. Цанкар, Краљ Бетајнове, 1976), Разбојник (Шекспир, Два витеза из Вероне, 1976), Хет (И. Хорозовић, Соба, 1977), Франсоа Фаре и Продавач новина (Брехт, Дани комуне, 1977), Разапети, Младић, Хусар и Атентатор (М. Јанчић, Бунџија, 1977), Носач и Поштар (Д. Јовановић, Генерације, 1977), ***** (Милорадовић, Наш Тито, 1977), Феликс и Гласник (К. Чапек, Из живота кукаца, 1978), Михајло (Горки, Зикови, 1978), Костја Цеткин (Феђи и Скварцина, Роза Луксембург, 1978), Светислав (Нушић, Протекција, 1978), Андрија Филиповац (Андрић, Аникина времена, 1978), Адам (Крлежа, Адам и Ева, 1979), Други хрсуз (Х. Кикић, Кокини, 1979), Даме Петров (К. Чашуле, Суд, 1979), Карлос (С. Мрожек, Кројач, 1980), Чувар гроба Св. Анциле, Луције и Болничар (Крлежа, Аретеј, 1980), Члан збора грађана аргивских (Есхил, Агамемнон, 1980), Млађи (М. Кмецл, Иванчица или смрт дуго послије умирања, 1981), Луди отац Бартоломеј (Молијеров Тартиф или судбина једног комада, 1981), Партизански комесар (Ф. Хаџић, Шпијун, 1981), Исмет (А. Мурадбеговић, Лејла, 1981), Репортер (Јонеско, Лудило удвоје, 1981; од 1982), Неђо и Радник (И. Хорозовић, Шеремет, 1982), Студент (Брехт, Малограђанска свадба, 1982), Криштоф Кобар звани Петар (И. Цанкар, Саблазан у Шентфлорјанској долини, 1982), Хаусмајстор (Љ. Остојић, Кочоперитис – извјесне даме у пубертету, 1983), Радник (С. Трхуљ, Тамо куд је отишао друг Шимун, 1983), Момак (Нушић, Министарка, 1984), Рамиз (Селимовић, Тврђава, 1984), Јуре (Брешан, Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, 1984), Ервеи (Д. Мажар, Нова вуна, 1984), Иван Брлек (Матковић, На крају пута, 1985), Рајко (Д. Јанчар, Велики бриљантни валцер, 1985), Семјон Семјонович Медведенко (Чехов, Галеб, 1985), Секула (Љ. Симовић, Путујуће позориште Шопаловић, 1986), ***** (Б. Пекић, Спасилац, 1986), Курт Ерих Сакерт и Манојло Веселиновић (Н. Прокић, Метастабилни граал, 1986), Скан (И. Иредински, Сам себи направио олтар, 1986), Јолпаз Давидов (Кочић, Јазавац пред судом, 1987), Кола (Д. Јовановић, Живот провинцијских плејбоја послије Другог свјетског рата, 1987), Јакоб Грим и Младић (Вук реформатор, 1987), Павле Марић (Нушић, Покојник, 1987), Миле (Џ. Карахасан, Срећа је тамо, 1988), Понтањак (Фејдо, Магарац, 1988), Леополд Важик (Д. Ковачевић, Клаустрофобична комедија, 1988), Сергеј Павлович Војницев (Чехов, Платонов, 1988), Ашаклија (Р. Павловић, Шовинистичка фарса, 1988), Шандор Лепршић (Стерија, Родољупци, 1989), Гушта (Ф. Хаџић, Ајкула, 1989), Стефан Милер (Ј. Плевнеш, „Р“ (Револуција), 1990), Добро одгојени младић (М. Беговић, Пустолов пред вратима, 1990), Добротвор и Адвокат (Г. Бјелац и Р. Рисојевић, Кочић, 1990), ***** (Н. Јурин, Кабаре, 1990), Момак из министарства (Нушић, Власт, 1991), Епаминон Максимович Апломбов (Вољети Чехова, 1991), Бруно (А. Николај, Укокај мог мужа, 1991), Морис (Фејдо, Идем у лов, 1992), ***** (Бескрај Крајине, 1992), Никола (М. Недовић, Семе, 1992), Давид Штрбац (Кочић, Јазавац пред судом, 1993), Професор Хаџипенчић (С. Ковачевић, Ђенерал Милан Недић, 1993), Мића Станимировић (Нушић, Ожалошћена породица, 1993), Драгојло (Камолети, Боинг-Боинг, 1994), Манолакас (Н. Казанцакис, Грк Зорба, 1994), Кнез Мирослав (М. Витезовић, Принц Растко – Монах Сава, 1995), Тугомир Шуњаревић (Р. Куни, Кидај од свог мужа, 1995), Витез страха (Љ. Ђокић, Биберче, 1996), Адолф Хитлер касније Лорд Нелсон (М. Кречковић, Ноћ лудака у Господској улици, 1996), Бошко Југовић (Михиз, Бановић Страхиња, 1996), ***** (Б. Брђанин, Врело воде живе, 1996), Доктор Финаш (Фејдо, Буба у уху, 1996), Приповједач (Д. Тотеро, Изгубљена принцеза, 1996), Пуковник Пикеринг (Шо, Пигмалион, 1996), Приповједач (Д. Тотеро, Украдени принц, 1997), Остоја (Н. Ромчевић, Силе у ваздуху, 1997), Господин Дивал (Дима, Дама с камелијама, 1997), Дамјан Поповић (В. Огњеновић, Мај нејм из Митар, 1998), Мелхиор Вајс (Михиз, Командант Сајлер, 1998), Лорд Мевил (Сартр, Глумац Едмунд Кин, 1998), Анучкин (Гогољ, Женидба, 1999), Креонт (В. Лукић, Тебанска куга, 1999), Егеј (Шекспир, Сан летње ноћи, 2000), Ерик Ларсен (Шмит, Загонетне варијације, 2000), Антонио (Шекспир, Богојављенска ноћ, 2000), Манојло (Љ. Симовић, Чудо у Шаргану, 2001), Илинкин (Ердман, Мандат, 2001), Милић (В. Огњеновић, Како засмејати господара, 2002), Адвокат Новаковић (М. Бојић, Госпођа Олга, 2004), Шварц и Учитељ (Нушић, Власт, 2004), Поп Јово Калавера и Начелник (Г. Бановић, Петар Кочић, 2004), Кецмановић, Епископ и Прека (Б. Брђанин, Бан Први (Немогућа мисија), 2004), Марио (А. Николај, До последњег даха, 2005), Др Константин Грк (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху, 2005), Теча Јаков (Нушић, Госпођа министарка, 2006), Јојкић (В. Огњеновић, Је ли било кнежеве вечере, 2006), Стари војник и Други сељак (Брехт, Мајка Храброст и њена дјеца, 2006), Депрео (В. Сарду, Мадам Сан Жен, 2007), Гроф Монтаги (Шекспир, Ромео и Јулија, 2007), Фра Грго Мартић (Андрић, Омерпаша Латас, 2007), Ферапонт (Чехов, Три сестре, 2008), Херцог (Г. Стефановски, Дивље месо, 2008), Професор вјеронауке (Ћопић, Магареће године, 2006; од 2009), Ђед (Р. Смиљанић, Балон од камена – Моја сјећања, 2009; од 2011), Самац ( Г. Михић, Господин Фока, 2011/2012), Љекар (Роже Витрак, Виктор или дјеца на власти, 2011/2012), Вићенцо, стари племић из Пизе (В. Шекспир, Укроћена горопад, 2012/2013), Господин Ђуро (М. Ћулум, Жиранти, 2012/2013), Човјек (човјек) (В. Савић, Родољуб (Чујеш ли, мама, мој вапај?! 2014/2015), Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима (П. Хандке 2015/2016), Лука, Јаковљев брат, пензионер (М. Матишић 2015/2016 Синови умиру први), Други солдат (В. Журић, 2016/2017, Посљедњи мејдан Петра Кочића), Покојни доктор Пољокан (Д. Ковачевић 2017/2018, Сабирни центар).


Add this to your website

 

                                             

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

 

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt