Гарсоњера

 
ГАРСОЊЕРА
(по мотивима водвиља “Позајмљени стан“ Имреа Бенчика)

Аутор: Имре Бенчик

Преводилац: Марта Живковић

Адаптатор и редитељ: Александар Пејаковић

Сценограф: Драгана Пурковић Мацан

Костимограф: Ивана Јовановић

Лектори: Милорад Телебак и Наташа Кецман

Кореограф: Миљка Брђанин Бабић

Сарадник на сценском покрету: Рок Радиша

Асистент редитеља: Ведрана Мачковић Зубовић

Инспицијент и суфлер: Весна Максимовић
  
 
Улоге:
 
Михајло Јовановић: Рок Радиша
 
Рајна, његова жена: Миљка Брђанин
 
Директор: Драгослав Медојевић
 
Валерија, његова жена: Ведрана Мачковић Зубовић
 
Секретарица, љубавница: Љиљана Чекић
 
Водоинсталатер: Огњен Копуз
 
Вукица, његова жена: Раденка Шева
 
Микица, ђак генерације: Бојан Колопић
 
Адвокат: Зоран Станишић
 
Дешава се у Београду тридесетих година прошлог вијека.
 
Премијера: 02.04.2014.
 
Представа траје 80 минута.
 
Комедија „Позајмљени стан“ (Kölcsömlakás) мађарског писца Бенчик Имреа (Imre Bencsik), писана водвиљским поступком, премијерно је приказана у  Народном позоришту Босанске крајине 4. марта 1983. године. Премијери је присуствовао и аутор.
 
Опис представе:
 
Ријеч редитеља                                         
 
Историја се понавља
 
Публика у Бањој Луци готово да је заборавила када је у Народном позоришту Републике Српске гледала водвиљ. Зато се може поставити логично питање зашто је овај жанр на маргини већ годинама? Да ли је то због допадљивости и лакоће? Или због структуралног посједовања заплета у виду забуне који се врти до изнемоглости, па се чини претјераним? Или је то због тога што је водвиљ првенствено намијењен забави, а не „вишим“ театарским циљевима? Који год је од ових одговора тачан,  истина је да на југословенским позоришним сценама водвиљ никада није довољно схваћен, док је он у свијету, а првенствено у Европи, веома цијењен. У том смислу Фејдо је по значају одмах уз Молијера, а многи аутори водвиља су редовно били чланови националних академија наука и умјетности. 
 
Многи позоришни ствараоци не знају да је директно из водвиља настала комедија апсурда и то је Јонеско више пута потврђивао, а ми, позоришни радници,  више пута то заборављали. Зато и не чуди што често не препознајемо апсурд као позоришну вриједност водвиља, већ искључиво његову „лаку ноту“. Водвиљ мађарског писца Имреа Бенчика у мојој адаптацији и режији неће поштовати изворни назив ни топографију комада, јер би он онемогућио представи да се логички и консеквентно развије и одмота. На овај начин желио сам радњу приближити овдашњим гледаоцима како би лакше пратили преплитање забуна. Овим поступком омогућио сам и глумцима већи простор за игру и уживање у њој, што је предуслов за успјех водвиља код публике. Овај исти комад (под називом „Позајмљени стан“) већ је игран на сцени Народног позоришта Босанске крајине, а прву читаћу пробу за „Гарсоњеру“ имали смо тачно на дан тридесет и прве „годишњице“ од премијере „Позајмљеног стана“, 4. марта 2014. године. Случајно или не „Историја се понавља“.
 
                                                                                                                                                                                                         Александар Пејаковић
 
 
 

Add this to your website


Репертоар

 

                                             

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

 

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt